Konji

Ne postoje životinje koje su više zadivljujuće nego konji. Reč je o životinjama koje iskazuju svoje raspoloženje kroz oči, uši i nozdrve. Zvuči čudno, ali konji jesu jedna od retkih vrsta životinja koje izražavaju osećanja kroz facijalne ekspresije. Kada su u krdu, jedan od njih će se uvek izdvojiti, nadgledati i upozoravati ostale na bilo kakvu moguću opasnost.

Odnos između konja i ljudi datira još iz doba antičkih vremena. Veruje se da su azijski nomadi pripitomili konje pre oko 4000 godina, te su se smatrali izuzetno neophodnim životinjama za ljudsko društvo sve do pojave mašina. Konji su još uvek izuzetno cenjeni u mnogim kulturama, te se često povezuju sa herojskim podvizima u ratu.

Za Gatarića, konji predstavljaju nepresušni izvor informacija. Treperavim bojama i uglađenim tonom, on prikazuje odlike ovih životinja, pretežno inteligenciju, nezavisnost i simboliku slobodnog duha. Gatarić stavlja sebe na platno, ističući sličnost sa usamljenim i divlljim pastuvima. On beleži jedan trenutak, jedan pokret, jedan pogled ka divljini. Kazuje priče o svom životu koristeći figure konja. Prikazuje sebe kao pastuva, svolju ljubav kao kobilu, a uzde kao životna ograničenja. Ljudi obično teže da budu vremenski organičeni u poređenju sa konjima. Za razliku od ljudi, konj je u potpunosti prisutan. Konji žive u trenutku, dok većina ljudi život u prošlosti ili budućnosti. Suočavanje sa prošlošću zna da nosi teret, a okretanje ka budućnosti može dovesti do anksioznosti. Ovo povlači za sobom veliku diskrepancu, i tu leži glavni razlog zašto Gatarić koristi konje kako bi opisao svoj svet. Ljudi i konji žive u različitim vremenskim linijama. Gatarić, kao i konji, oseća i doživljava sami trenutak postojanja. Istovremeno, igrajući se kičicom, slikar je smestio skrivene figure među bojama. Stoga su Gatarićeve slike konja sve, samo ne dosadne.