Apstraktna umetnost

Svaka slika je jedna priča. Ipak, ponekad izgleda teško dokučiti fabulu i likove. Neizbežno ih je protumačiti, ili barem probati to učiniti. Gatarić ponekad koristi teške boje u svrhu dramatizovanja atmosfere, zadirkivajući. Ostalo je na nama – način na koji će slika biti protumačena. Prvi pogled na sliku je površan. Nakon toga, kada iskušenje prevlada, sili nas da uronimo dublje u apstrakciju koja je pred nama. 

Slikar poseduje beskonačnu strast za stvaranjem, i vremenom je razvio komplikovane 
isprepletene sentimentalne odnose sa svetom kojim je okružen. Ovo je nešto što obogaćuje slike i čini njegovu inspirativnu osnovu. Iznad svega, njegova apstraktna umetnost je tu da stimuliše posmatrača koji bi potražio dublje slojeve značenja. Oni su skriveni duboko ispod krivudavih poteza i nemirnih boja.

Gatarić uživa u eksperimentisanju i istraživanju. Ne zanimaju ga uobičajeni umetnički trendovi koji se često karatkerišu kao smireni, uređeni i na neki način dosadni. S tim u vezi, njegova apstraktna umetnost teži da zadirkuje. Sili nas da ispitujemo i platno, ali i Goranovu smelu nameru da usadi svoju ličnost u njega. Ovakvim jedinstvenim apstrakcijama, on ostavlja za sobom jedan monumentalan pečat: od prikaza misterioznih ženskih silueta, preko mitoloških borbi između dobra i zla, pa sve do njegovih unutarnjih emocionalnih konfuzija.

On stvara ovaj neobični deo umetničkog opusa kao živopisan način izražavanja njegovog otpora ka nerazumevanju spoljašnjeg sveta. “Svet me ne razume. Stoga, shodno tome, prkosno koristim ovakav pristup.” Gatarić ne potpada pod aktuelne umetičke tokove. On se upušta u stvaranje na nekom višem nivou. Umetnički, on sebe projektuje na daleko viši nivo od onoga koje ljudsko oko može dokučiti u smislu tumačenja umetnosti. Na kraju, apstraktna umetnost mu služi kao sredstvo da kodira. Stoga je za svaki kod potrebno razumevanje ne samo boja, teksture i nijansi, već i sveukupne umetničke atmosfere.